Општина Барајево са сваојим природним, историјским, туристичким и културним потенцијалима, пружа могућност за веће и разнородније садржаје. Језеро Дубоки поток, спортско-рекреативни центар „Плешке“, Липовичка шума, пропланци, ливаде, Три Храста лужњака и историјски споменици попут Црквене ризнице и Цркве брвнаре, место утемељења Прве српске Владе, Римски мост, Љубинковића кућа  део су богатог културно-историјског наслеђа и излетничког потенцијала. Погледајте мали одабир нашег, непроцењивог блага:

Црква Брвнара—Вранић

Црква брвнара је грађена у 18.-том веку, са дрветом без ексера. Са окапина, по одобрењу Милоша Обреновића,1823. године, пренета је у порту цркве Св. Илија, у Вранићу. Има облик лађе. Покривена је шиндром,а патосана је циглом. Верује се да ју је радио Илија Петровић из Степојевца. У посебним приликама, службу је, у њој, обављао Хаџи—Рувим. Након више година рада, рестаурација цркве је завршена 2009. године, средствима града Београда.

Црквена ризница

У црквеном комплексу цркве Св. Илија, у Вранићу, налази се прелепа црквена ризница. У двоспратној згради, смештена
је збирка предмета од праисторије, до данашњих дана. Неопходно је издвојити, бар, следеће експонате: сребрна кадионица из 1857. године, Хаџи—Рувимов крст, иконе из 1828. године, најстарији новац, одликовања, слике, заставе и предмети везани за Први српски устанак, са картом. Збирку експоната допуњава библиотека са завидним фондом од 10.000 књига. Цело здање је животно дело вредног пароха Радивоја Митровића, завршено 1995. године.

Матића Кућа

Матића кућа представља вредан етнографски примерак сеоске културе. То је типична дводелна шумадијска кућа, са оџаком, спаваћом собом и ћелером (оставом). Стара је око 240 година, а завештала ју је у црквеној општини породица Матић. У њој је смештено 350 значајних етнографских предмета, од намештаја, постељине, посуђа, до долапа и верига.

Павле Поповић—совјетник Београдске нахије

Павле Поповић је своју војничку и политичку каријеру почео у Кочиној Крајини. Учествује у многим бојевима, а 1805. године, на Скупштини, у Великом Борку, изабран је за члана Синода, као представник Београдске нахије. Као ретко писмен Србин, тог доба, одликује се дипломатским способностима. За време Карађорђа, постаје члан Народног суда, а за време Милоша, у једном периоду, је био шеф народне канцеларије. Умро је у децембру 1816. године и сахрањен је у порти цркве Св. Илије у Вранићу. На надгробној плочи пише: „ Врсни Србин—борац за ослобођење…“.

Прва Српска Влада

На велику Госпојину, 27. Августа 1805. године, у Великом Борку, Скупштина устаничке Србије установи први извршни орган власти, под именом Правитељствујушћи Совјет Српски. За председника совјета је изабран Прота Матеја Ненадовић. Извод Прве Српске Владе, од стране представника народа, изабраних на нахијским скупштинама, једина је права искра демократије у Европи, у којој свугде, у то време, владају аутократски режими. Општина Барајево, од 2004. године, на овај дан, обележава Дан и Славу општине Барајево, а 1998. године, откривена је и плоча совјета, у Великом Борку, на месту одржавања Скупштине.

Кнез Сима Марковић—Први министар финансија

Кнез Сима Марковић је истакнути државник, дипломата и војсковођа, устаничке Србије.

По избијању Првог Српског устанка, остаје један од најватренијих Карађорђевих присталица. Био је Кнез, оберкнез, Војводин председник Скупштине, а 1811. године, постаје попечитељ касе народне—први министар финансија. Одликован је од руског цара Александра, орденом Св. Ане. Организује побуну у порти цркве св. Димитрија, у Колубарском Лесковцу, против Милошеве самовоље. Побуна је угушена, а турци му, на Младенце, одрубљују главу, пред данашњом библиотеком Града Београда.
У Великом Борку се , већ 39 година, организују „Дани кеза Симе Марковића“, а основна школа у Барајеву, носи његово име.

Миловановића кућа из 1802. године

Након завршетка заседања устаничке Србије, у Великом Борку 1805. године и оперативне седнице совјета, по наређењу Карађорђа, нахијама, које нису дале представнике у совјет, хитно је достављен проглас, са упутством о избору. Проглас, оверен, по први пут употребљеним печатом совјета, достављен је нахијским старешинама. Доставу су извршили поштари, на челу са Симом Бесниковићем, кренувши из Миловановића куће, која, у суштини, постаје прва мензулана у Србији. Карактеристика куће је постојање специфичних косника а, при крају 19-ог века, када се распадају патријахалне заједнице, кућа је имала 48 душа.

Милисав Чамџија—бесмртни јуначина

Милисав Чамџија је био верни следбеник кнеза Симе Марковића. Није волео титуле ни одликовања, већ је на свој начин волео борбу са турцима. На св. Андреју Првозваног 1806. године, истиче се у ослобођењу Београда. Први је продро у шанац, сео на турски топ и запевао „Срби, Срби, крила соколова…“, указавши место погодно за пробој. Охрабрена српска војска, у јуришу осваја Варош капију, а касније и друга утврђења, да би тврђава пала на Белу недељу.
Преживео је несрећну 1813. годину. Учествује у подизању Другог Српског устанка. У борби за Палеж 1815. године, тешко је рањен. Умире. Сахрањен је поред свог брата Иванка, недалеко до данашњег гробља, где му је и данас обележено гробно место.

Римски мост у Бељини

У долини Бељанице, са источне стране, недалеко до пута Барајево-Бељина-Сопот, налази се Римски мост. Он потврђује живот једне заједнице из 2-ог и 3-ег века нове ере. Грађен је за потребе Римљана, а престављао је прелазак преко реке, на путу од рудника Бабе до међуречја ( ушће Барајевске реке у Бељаницу), где је постојало насеље, са добро организованим друштвеним животом, пољопривредном производњом и занатством.

Љубинковића кућа у Бељини

Кућа породице Љубинковић подизана је између 1830. и 1840. године. Зидана је у два нивоа. У призамљу има седам соба, оџаклију и једно пресобље, а покривена је четвороредним кровом. Представља изузетну споменичну вредност, са високим степеном аутентичности, као и цела Бељанска чаршија.

Црква св. Архангела Михајла

Данашња црква у Бељини је једнобродна грађевина, зидана од тесаног камена. У највећој мери је урађена, у периоду од 1813. до 1819. године, за време Милоша Обреновића, захваљујући Лисовчанину Павлу Сретеновићу. У црквеној порти се налази Вуксанов споменик из 1526. године, а у цркви иконе вазнесења и рођења Христовог, које су од непроцењиве културно-историјске вредности, као и иконостас Димитрија Посниковића из 1849. године.

Спомен обележје раба Радована

Баћевчанин, по имену Радован, неуписаног презимена, учесник Кочине крајине, једна је од првих жртава нахијског режима у Посавини.

Убиио га је, у Баћевачком хану, субаша Хусеин.

Јевтића кућа—Шиљаковац

Стара кућа Јевтића, у Шиљаковцу, датира још са почетка 19-ог века. Грађена је у правом шумадијском стилу. Припадала је породици Јевтић, од којих је Миодраг Јевтић, по занимању адвокат, био народни посланик Скупшитне краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, у неколико наврата је и председавао Скупштином Новосадске бановине.

Три Храста лужњака-Шиљаковац

„Дрво живота“-Липовачка шума

Липовачка шума

На укупној површини од око 1.200 хектара, комплекс Липовачке шуме преставља оазу, на свега 20 километара од центра Београда, за одмор и рекреацију. Овакав географски положај, пружа изузетне могућности за развој излетничког, рекреативног и ловног туризма.

Језеро „Дубоки поток“

Акумулационо језеро „Дубоки поток“ изграђено је на истоименом потоку, који је притока Барајевске реке. Северо-источно од центра Барајева, на
удаљености од 2 километара. Језеро има површину од 7,2 хектара и радо је посећена локација риболоваца са шире територије Београда. Постоји
могућност развоја свих спортова на води (пливање, кајак…), као и коришћење обале за плажу, извођење школе у природи, логоровање извиђача, првомајске уранке…