Резиме:

Археолошко налазиште Кремените њиве налази са се 25 км јужно од Београда, код места Барајево, на надморској висини од 220 м. Праисторијско насеље је саграђено на падини у близини Барајевске реке. Ове просторе одликује побрђе са широким и плитким долинама као и прелазна клима од континенталне ка умереноконтиненталној.

Археолошки локалитет Кремените њиве представља један од првих истраживаних локалитета у Србији. Истраживања су покренули Михаило Валтровић и Јован Жујовић у лето 1889. године. Након паузе од скоро пола века, године 1966. Јован Тодоровић је покренуо мања сондажна ископавања на овом локалитету. На основу типологије наведеног керамичког материјала локалитет је опредељен у фазу Винча–Плочник винчанске културе.

Праисторијско насеље на Кременитим њивама вероватно није било дугог века и датује се у сам крај винчанске културе. На основу хронолошки осетљивих типова керамичких посуда које су констатоване на локалитету, насеље се везује за касније фазе винчанске културе (Винча Д). Дебљина културног слоја на локалитету креће се од 1,2  до 1,6 м. На основу дистрибуције површинских налаза величина насеља је износила 18 хa. Приликом обиласка локалитета у лето 2012, од локалног становништва прикупљени су бројни случајни налази. Налази углавном представљају оруђе од окресаног и глачаног камена као и различите артефакте од керамике (фигурине, тегови, керамичке кугле). Сви прикупљени налази су представљени у каталогу.

Током 2012. г. и 2013. г. на локалитету су у оквиру студентске праксе Рударско-геолошког факултета у Београду спроведена геофизичка испитивања на простору где је констатована највећа густина површинских налаза. Геомагнетна испитивања су обухватила површину од 5 737 м2. Геоелектрична мерења су извршена на знатно мањој површини од 400 м2. Добијени резултати указују на постојање 12 аномалија, које највероватније представљају спаљене винчанске куће. Распоред  аномалија на редове као и њиховe оријентације (североисток–југозапад) указује на добро познати образац изградње винчанских кућа. Највећа површина аномалије износи 91 м2. Добијени резултати упоређени су са винчанским локалитетима из окружења: Црквине код Малог Борка, Црквине код Стублина, Дреновац, Мотел Слатина, Велики Поповић и Ујвар. На основу резултата добијених приликом анализе наведених насеља може се констатовати да су током касног неолита постојала јасно установљена правила за одабир локације, изградњу насеља и објеката у оквиру њих. Густо збијене куће на редове оријетнисане у правцу североисток–југозапад представљају често уочаван образац за изградњу насеља у оквиру винчанске културе.

Иако нису рађена детаљнија археолошка ископавања на локалитету Кремените њиве, на основу анализираних података може се закључити да је насеље изграђено и да се развијало на сличан начин као и истовремена винчанска насеља у окружењу. Детаљнија истраживања могла би да расветле још један део питања о начину живота људи у праисторији на овим просторима. Добијени резултати би свакако поспешили туристичку понуду општине Барајево, с обзиром на то да Кремените њиве представљају важан ресурс за развој туризма.